Iz­lo­žba Srp­skog iko­no­pi­sa na pod­ruč­ju Peć­ke pa­tri­jar­ši­je 1557–1690, sa iz­lo­že­nih vi­še od 100 iko­na, od ju­če je otvo­re­na za po­sje­ti­o­ce u Mu­ze­ju Srp­ske pra­vo­slav­ne cr­kve u Be­o­gra­du. Po­stav­ka ko­ju su otvo­ri­li pa­tri­jarh srp­ski Iri­nej i mi­ni­star kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Vla­dan Vu­ko­sa­vlje­vić osmi­šlje­na je da ši­ru jav­nost ne­po­sred­no upo­zna sa bo­ga­tim du­hov­nim i kul­tur­nim srp­skim na­sle­đem na­sta­lim pod okri­ljem SPC. Pa­tri­jarh Iri­nej je na­gla­sio da je ri­ječ o iz­lo­žbi na­ših sve­tih iko­na iz zna­čaj­nog vre­me­na i do­ba, a to je vri­je­me ob­no­ve Peć­ke pa­tri­jar­ši­je. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, iz­lo­žbom je di­je­lom pred­sta­vlje­no i ko­li­ko je za­pra­vo zna­čaj­na ta ob­no­va i ka­kve je sve po­sle­di­ce ima­la po srp­ski na­rod, srp­sku cr­kvu i kul­tu­ru.
– Bla­go­da­re­ći okol­no­sti­ma da je u to vri­je­me po­zna­ti Meh­med-pa­ša So­ko­lo­vić bio brat ili ro­đak pa­tri­jar­ha Ma­ka­ri­ja, i omo­gu­ćio je da se Peć­ka pa­tri­jar­ši­ja raz­vi­je i pro­ši­ri, ne sa­mo te­ri­to­ri­jal­no, već pri­je sve­ga du­hov­no i umjet­nič­ki – pod­sje­tio je pa­tri­jarh, na­gla­ša­va­ju­ći da je u tom pe­ri­o­du na­sta­lo ne­ko­li­ko ve­li­kih dje­la, sve­tih iko­na, ko­je su ve­za­ne za dvo­ji­cu na­ših ve­li­kih sli­ka­ra – iko­no­pi­sa­ca Ge­or­gi­ja Mi­tro­fa­no­vi­ća i Le­o­ni­da, ko­ji je ra­dio u De­ča­ni­ma i u dru­gim mje­sti­ma.
– Ova iz­lo­žba u isto vri­je­me tre­ba da nas pod­sje­ti na na­še pri­li­ke, stva­ra­ne na na­šem sve­tom Ko­so­vu i Me­to­hi­ji, na pro­sto­ru ko­ji je da­nas ugro­žen i ko­ji se oti­ma od srp­ske isto­ri­je i na­ro­da. Tre­ba da nas pod­sje­ti da uči­ni­mo sve ka­ko bi­smo sa­ču­va­li ono što je na­še... Ni­ko­ga ne ugro­ža­va­mo, ču­va­mo ono što smo uvi­jek ima­li i što tre­ba za svag­da da osta­ne u na­šem na­ro­du, na­šoj isto­ri­ji i kul­tu­ri – po­ru­čio je pa­tri­jarh srp­ski.
Otva­ra­ju­ći iz­lo­žbu, mi­ni­star kul­tu­re i in­for­mi­sa­nja Vla­dan Vu­ko­sa­vlje­vić je re­kao da je pe­ri­od ko­ji iz­lo­žba ob­u­hva­ta obi­lje­žen iz­u­zet­nom stva­ra­lač­kom ak­tiv­no­šću broj­nih umjet­ni­ka i pred­sta­vlja zna­čaj­no i va­žno po­gla­vlje i u evrop­skoj isto­ri­ji umjet­no­sti.
– Za­ni­mlji­vost i oso­be­no­sti ovog iz­u­zet­no bo­ga­tog pe­ri­o­da pred­sta­vlja iz­vje­stan ot­klon od vi­zan­tij­ske ško­le iko­no­pi­sa i to po­seb­no u obla­sti te­mat­skog iz­bo­ra, gdje se ne­ke te­me hri­šćan­stva obo­ga­ću­ju te­ma­ma iz na­ci­o­nal­ne isto­ri­je – ka­zao je Vu­ko­sa­vlje­vić.
On je isto­vre­me­no is­ta­kao da iz­lo­žba pred­sta­vlja uspo­me­nu, opo­me­nu i mo­tiv da se na­še kul­tur­no na­sle­đe na KiM i u bu­du­će ču­va sa po­seb­nom i sa još ve­ćom bri­gom.
– Ime­na ve­li­kih stva­ra­la­ca ovog iko­no­pi­sa, kao što su Jo­van, Ge­or­gi­je Mi­tro­fa­no­vić, Ra­dul, An­dri­ja Ra­i­če­vić i dru­gi, sa­ču­va­na su od su­ro­vog isto­rij­skog za­bo­ra­va i upra­vo za­to ova­kve iz­lo­žbe i ma­ni­fe­sta­ci­je slu­že da se pod­sje­ti­mo na­ših ve­li­kih ta­le­na­ta ko­ji su ra­di­li u ne­mo­gu­ćim uslo­vi­ma – re­kao je srp­ski mi­ni­star kul­tu­re, do­da­ju­ći da je za­da­tak, ko­jeg su u pot­pu­no­sti ostva­ri­li po­zna­ti i ano­nim­ni stva­ra­o­ci iz tog pe­ri­o­da, bio du­bok, so­ci­o­lo­ški i an­tro­po­lo­ški cilj, te da je bi­lo va­žno po­ro­blje­nom na­ro­du re­ći da ne pred­sta­vlja tur­sko ro­blje, već da ima svoj iden­ti­tet, dr­ža­vu, po­nos i da će, uko­li­ko sa­ču­va svi­jest o to­me, si­gur­no ne­ka­da do­ći do ob­no­ve i dr­ža­ve i sta­tu­sa i po­no­sa.
– Isto­ri­ja je po­ka­za­la da su bi­li u pra­vu, da je to opre­dje­lje­nje bit­no i dan-da­nas jer po­red tre­nut­nih oso­be­no­sti vre­me­na u ko­jem ži­vi­mo mo­ra­mo ima­ti na umu is­ku­stva na­ših pre­da­ka – is­ta­kao je Vu­ko­sa­vlje­vić.
Na­gla­sio je da je iko­no­pis sa pod­ruč­ja ob­no­vlje­ne Peć­ke pa­tri­jar­ši­je za­pra­vo je­dan od osnov­nih dje­lo­va sto­že­ra srp­skog kul­tur­nog iden­ti­te­ta i kao ta­kvog mo­ra­mo ga ču­va­ti i pam­ti­ti.
–Da­le­ko iz­nad ili is­pod bu­ke isto­ri­je, oruž­ja i ra­to­va, ku­ca sna­žno sr­ce srp­skog iden­ti­te­ta i kul­tu­re. Bit­ni dje­lo­vi tog sr­ca na­la­ze se, bez ika­kve sum­nje, i u Peć­koj pa­tri­jar­ši­ji – po­ru­čio je Vu­ko­sa­vlje­vić.M.Nj.


Sa­ču­va­no oko 450 iko­na

Do da­nas je sa pod­ruč­ja ob­no­vlje­ne Peć­ke pa­tri­jar­ši­je sa­ču­va­no oko 450 iko­na ozna­če­nih srp­sko­slo­ven­skim nat­pi­si­ma. Na iko­na­ma je naj­vi­še pred­sta­va Bo­go­ro­di­ce i Hri­sta i nji­ma po­sve­će­nih te­ma, što je u ve­zi sa iko­no­sta­snom i bo­go­slu­žbe­nom na­mje­nom ove vr­ste ostva­re­nja. Sa­ču­va­ne ol­tar­ske pre­gra­de i nji­ho­vi dje­lo­vi ima­ju oso­ben te­mat­ski i pro­gram­ski raz­voj, a in­sti­tu­ci­ja kti­tor­stva nad iko­na­ma pro­ži­ma­la je sve slo­je­ve dru­štva. Srp­ski iko­no­pis iz­me­đu 1557. i 1690. go­di­ne od­li­ku­je zna­čaj­na pro­gram­ska i stil­ska sa­mo­stal­nost u od­no­su na osta­tak post­vi­zan­tij­skog iko­no­pi­sa. Nje­go­va oso­be­nost su pred­sta­ve sve­tih Sr­ba. Por­tre­ti ro­do­na­čel­ni­ka di­na­sti­je Ne­ma­nji­ća, Sve­tog Si­me­o­na, a po­seb­no Sve­tog Sa­ve kao pr­vog srp­skog ar­hi­e­pi­sko­pa, u 16. i 17. vi­je­ku su iz­me­đu i osta­log pod­sje­ća­nje na tri i po vi­je­ka du­gu ne­za­vi­snost Peć­ke pa­tri­jar­ši­je. Na iko­na­ma su pred­sta­vlja­ni i Sve­ti Ste­fan De­čan­ski, car Uroš, knez La­zar i Sve­ti Bran­ko­vi­ći: mi­tro­po­lit Mak­sim, de­spo­ti­ca An­ge­li­na i de­spo­ti Jo­van i Ste­fan. Po­je­di­ni maj­sto­ri osta­vi­li su i svo­ja ime­na na iko­na­ma.